 |
Komunistična Partija
There are no strangers here, just friends who haven't met.
|
| Poglej prejšnjo temo :: Poglej naslednjo temo |
| Avtor |
Sporočilo |
Srbski partizan
Partizan
Pridružen/-a: 14.05. 2006, 11:38
Prispevkov: 355
|
 Objavljeno: 14 Maj 2006 21:06 Naslov sporočila: Zanimivi Titovi govori |
 |
|
"Nastaja vprašanje: Kaj neki je dvigalo partizane, kaj jih je nosilo v težkem boju, kako so mogli vzdržati lačni, goli in bosi? Kaj jih je grelo v tem strašnem boju? To je bila misel, da brez bratstva in enotnosti ni sreče med narodi Jugoslavije, ni sreče na vsem Balkanskem polotoku. Geslo bratstva in enotnosti nam je omogočalo, da smo povsod, koder smo hodili, dobivali vso podporo našega izmučenega in obubožanega ljudstva. Naša vojska je zrasla iz ljudstva in ljudstvo jo je vzdrževalo, ljudstvo je dajalo tudi zadnjo skorjo kruha, samo da bi nahranilo tiste, ki so se bojevali za to, kar danes imamo!"
(JB Tito: Graditev nove Jugoslavije)
p.s
Če jih imate, jih prilimajte tule, da bo lepo vse pregledno.
_________________
Komunist po duši in srcu
Nazadnje urejal/a Srbski partizan 14 Maj 2006 21:17; skupaj popravljeno 1 krat |
|
| Nazaj na vrh |
|
 |
Srbski partizan
Partizan
Pridružen/-a: 14.05. 2006, 11:38
Prispevkov: 355
|
| Objavljeno: 14 Maj 2006 21:16 Naslov sporočila: |
|
|
Tovariš Tito je dejal:
"S sprejetjem zakona o delavskih svetih leta 1950 je bil storjen nadaljnji korak v razvoju socialistične demokracije. S tem je bila jasno začrtana pot za nadaljnji razvoj družbenih odnosov v naši državi.
Tovarne delavcem, zemlja kmetom! to geslo ni nikakršno abstraktno propagandno geslo, ampak geslo z globokim vsebinskim pomenom. To geslo vsebuje ves program socialističnih odnosov v proizvodnji glede družbene lastnine, glede pravic in dolžnosti delavcev, zato se lahko in se mora uresničiti v praksi, če mislimo res zgraditi socializem. "
_________________
Komunist po duši in srcu |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
m4ng0
Generalmajor
Pridružen/-a: 02.03. 2006, 22:47
Prispevkov: 225
Kraj: Vrhovni štab
|
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Comandante
Generalmajor
Pridružen/-a: 02.08. 2006, 22:06
Prispevkov: 232
|
| Objavljeno: 13 Avg 2006 15:49 Naslov sporočila: |
|
|
Vecinu svojih govora koje je drzao pred masom naroda, zavrsavao je recima: "Cuvajte bratstvo i jedinstvo, kao zenicu oka svog"
_________________
'Za domovino s Titom naprej!' Smrt fašizmu, sloboda narodu! |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudolf
Desetnik
Pridružen/-a: 13.10. 2006, 15:01
Prispevkov: 35
Kraj: Obala
|
| Objavljeno: 26 Nov 2006 12:17 Naslov sporočila: Naslo sporočila |
|
|
Še nekaj o dobrotah TITA za reveže?!
((( "Nastaja vprašanje: Kaj neki je dvigalo partizane, kaj jih je nosilo v težkem boju, kako so mogli vzdržati lačni, goli in bosi? Kaj jih je grelo v tem strašnem boju? To je bila misel, da brez bratstva in enotnosti ni sreče med narodi Jugoslavije, ni sreče na vsem Balkanskem polotoku. Geslo bratstva in enotnosti nam je omogočalo, da smo povsod, koder smo hodili, dobivali vso podporo našega izmučenega in obubožanega ljudstva. Naša vojska je zrasla iz ljudstva in ljudstvo jo je vzdrževalo, ljudstvo je dajalo tudi zadnjo skorjo kruha, samo da bi nahranilo tiste, ki so se bojevali za to, kar danes imamo!"
(JB Tito: Graditev nove Jugoslavije )))
>>>>><<<<<
Nastaja vprašanje:… ŽELJA PO SVOBODNEM ŽIVLJENJU, JE REVEŽE POTISKALA V SMRT, KI PA JE TRAJALO SAMO, DO POPOLNE ZMAGE NAD OKUPATORJEM. –ZA REVEŽE SEVEDA!-
Naša vojska je zrasla iz ljudstva… IZ REVNEGA PREBIVALSTVA!!! LE REDKE IZJEME SO BILI IZ DOBRO STOJEČIH IN VERSKIH DRUŽIN.
( NISEM ZAPOMNIL, DA BI NAŠA ENOTA PRIŠLA V KAKŠNO MESTO IN BI NAM BOGATUNI PONUDILI HRANO IN OBLAČILA?! –SO NAM PA REVNI RES PONUDILI, ZADNJO SKORJO KRUHA-! )
Verjamem, da ni lepo te pripombe ponujati mladim ljudem, ki niso pretrpeli dogajanj iz tistih časov. Ni pa izključeno, da jih v prihodnje ne bodo, saj življenje je spremenljivo in ne predvidljivo.
Tito je imel ogromno pomembnih GOVOROV, in bi omenil le enega, ki ga še vedno nosim v spominu.
Leta 1947 je v Kragujevcu dejal: ne bo lahko izpeljati agrarno reformo, tudi elektrifikacijo in industijalizazijo bomo izpeljali, najtežje bo pa socialistična vzgoja in prevzgoja ljudskih množic.
Že v BOB in takoj po njej je bilo o tem vprašanju veliko razprav, kako to urediti in izvesti, da bodo ljudje spoznali pravo vrednoto življenja v prihodnje –v socialističnem sistemu za, katerega se borimo-. In od trenutka, ko je o tem vprašanju Tito zelo resno v Kragujevcu omenjal, se nikoli več o tem ni slišalo niti ene besede. Smo pa mnogi razumeli, da se je tista razkričana vzgoja in prevzgoja prenesla na verske skupnosti, ki so aktivno delovale za sebe, in potem je usledil tudi I.F.
Lahko bi omenil tudi Split, ko je prvič omenil –boga, takrat malo tudi za smeh-, ko je dejal: Boga mi, ovako ne ide dalje! Maramo, da zgradimo močno in bogato Državo, kar je bilo seveda pomembno in koristno, vendar…??? Kordun in mamice padlih so drugje.
Verjamem, da me ne boste zaradi tega še bolj obsojali?! –Nisem sam krav, če sem v življenju zapomnil samo neumnosti! RESNICA – BOLI !
_________________
VSEM, poštenim ljudem, želim vse DOBRO !
ŽIVETI ZA BITI, IN NE ZA IMETI !!! |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Bosanac
Pionirček
Pridružen/-a: 18.03. 2007, 15:32
Prispevkov: 14
|
| Objavljeno: 20 Mar 2007 20:54 Naslov sporočila: |
|
|
Pozdrav drugovi!
Evo, nasao sam gdje da stavim ovo sto imam!
| Citiram: |
Mi ne smijemo dozvoliti da protivnici budu u napadu, a mi u odbrani
Jedan od najvaznijih zadataka jeste da povratimo puno povjerenje naseg naroda u nas Centralni komitet, u Savez komunista Jugoslavije. Mislim da ce te se svi sloziti s tim da je to povjerenje bilo prilicno poljuljano. Ono je poljuljano iz vise razloga. Necu da ulazim u to koliku veliku odgovornost snosi nasa drzavna bezbjednost, vec zelim da kazem da, poslije Osmog kongresa, umjesto da dodje do snaznog zamaha, rukovodeci organi gore, a ne Savez komunista dolje, pokazali su se nesposobnim da sprovode odluke Osmog kongresa. Dok je u nasoj zemlji radni covjek sa punim povjerenjem prihvatio privrednu i drustvenu reformu, u vrhu SKJ, zbog medjusobnih odnosa i kolebanja, kocen je i paralizovan konstruktivan rad na sprovodjenju privredne reforme. Tome sada moramo uciniti kraj i odlucno sprovoditi odluke Osmog kongresa i Treceg plenuma SKJ.
Sada je na nama da svojim upornim radom povratimo povjerenje i da snaznije idemo naprijed u izvrsavanju svih odluka koje su donesene na Osmom kongresu i Trecem plenumu, i da sve nove i nove probleme, koji ce svakodnevno iskrsavati, rjesavamo onako kako smo to nekada znali – jedinstveno, komunisticki.
Bice, takodje, potrebno da se, u vezi sa odlukama plenuma, sprijece razna naklapanja, razne price i nacionalisticke tendencije koje se pri tome mogu pojaviti. Sa danasnjom sjednicom naseg Cetvrtog plenuma, koji ce po mome misljenju, imati ogroman znacaj za dalji razvitak naseg drustva i izgradnju socijalizma, mi cemo presjeci, ako budemo pravilno radili, sve one nacionalisticke devijacije, koje su se pojavljivale cak i u redovima komunista. Drugovi su ovdje vec kazali da smo, izgleda, pogodili u pravi izvor tih raznih nacionalistickih tendencija do kojih je dolazilo i koje su poslije imale odraza i u republikama. Nemojmo sada imati u vidu samo Beograd, Beograd je grad svih Juznih Slavena. U njemu je veliki broj i Hrvata, i Slovenaca, i Makedonaca, Bosanaca, Crnogoraca. To je jedan jugoslavenski grad i svi smo mi odgovrni za ono sto se u njemu dogadja.
Veliki zadaci su pred Izvrsnim kometetom Saveza komunista Srbije, jer oni sada treba da budu nosioci sprovodjenja odluka, koje ce se donijeti na ovome plenumu i da suzbiju pokusaje da se nase odluke prebace na nacionalisticke tracnice. A komunisti u drugim republikama moraju se pokazati dovoljno snazni i dovoljno energicni i budni, da bi se onemogucilo raznim sovinistickim elementima i neprijateljima nase socijalisticke izgradnje, raznim protivnicima naseg sistema, da sada unose zabunu u nase redove. Mi ne smijemo dozvoliti da protivnici budu u napadu, a mi u odbrani. Mora biti obratno. Mi cemo to postici. Htio bih samo da kazem da to iziskuje uporan postepeni rad i reorganizaciju nasega rukovodstva, a tu mislim i na rukovodstva po republikama. Organizaciju treba prilagoditi tako da moze efikasnije djelovati i vrsiti svoje funkcije, mnogo efikasnije nego sto je bilo do sada. Ja o tome necu detaljnije govoriti, jer ce se ovdje u tom smislu podnijeti i jedan prijedlog. Znaci, pred nama je sada jedan proces reorganizacije i konsolidacije nase Partije. Nasu Partiju treba postaviti na ono mjesto koje joj pripada i koje joj je uvijek pripadalo, ali koje, na zalost, usljed stanja koje je vladalo u rukovodecim vrhovima, a narocito u nasem Centralnom komitetu i Izvrsnom komitetu, nije moglo doci do izrazaja.
Bice vani raznih kombinacija i svakojakih tumacenja o tome, kako se to kod nas moglo dogoditi. Prilazeci tako krupnom problemu kakav se danas nalazi pred ovim plenumom, nije se bilo lako odluciti na njegovo rjesavanje, jer se nije moglo sa sigurnoscu znati kako ce se odraziti na nas unutrasnji zivot i razvitak, na raspolozenje naroda, kako ce to kod nas biti shvaceno. I kako ce biti shvaceno vani, gdje nasa zemlja uziva prestiz, koji su nas narod i nasa zemlja postigli u citavom svijetu, a narocito nasa Partija, koja je izvrsila revoluciju i koja sprovodi u zivot nase socijalisticke zamisli.
To je bilo ono sto je mene kocilo da ranije pridjem ovom ozbiljnom pitanju. Necu da kazem dramaticnom, jer sada mi to vise tako ne izgleda; mislio sam da to moze postati dramaticno. Ali, ipak, za mene je to izgledala krupna stvar, i jeste krupna stvar. Ali, gledajuci danas vas, drugovi, slusajuci jedinstveni stav clanova Centralnog komiteta, bez razlike iz koje je ko republike, meni je bilo zao sto nisam preduzeo akciju mnogo prije, posto sam za to odgovoran kao generalni sekretar SKJ. Preduzeli smo je, evo, malo kasnije, ali ne prekasno. Mi smo duzni da i pred spoljnim svijetom pokazemo da rjesavamo najkrupnije probleme, kakvi ponekad potresaju druge drzave, i da ih znamo rijesiti na nas humani nacin. Sta znaci humani nacin? Evo, drug Marko (Aleksandar Rankovic) je danas istupao ovdje dva puta. Ja ne trazim vise nista od njega. Mislim da je dovoljno da je on svjestan toga da snosi moralnu i politicku odgovornost i da ce drug Marko i ubuduce nastojati, jer on to moze, da nam pomogne da bi se onemogucili razni pokusaji, koji bi mogli doci sa strane, i da bi se sprijecilo da se to prenese na nacionalni teren. Kao jedan od glavnih rukovodilaca do sada, on moze da kaze svoju rijec uvijek kada to bude trebalo. Ja to trazim od njega …
Mislim, drugovi, da sada ne treba dozvoliti da se napada na nasu drzavnu bezbjednost kao organizaciju, koju treba da imamo, jer ona je jos uvijek i bice jos dugo, instrument borbe protiv djelatnosti klasnog i svih drugih neprijatelja nase zemlje. Kao takva, ona je trebalo da djeluje i do sada, da bude okrenuta prema klasnom neprijatelju, i prema onome izvana i prema onome unutar zemlje, ako se pojavi, a ne prema svojim drugovima, komunistima, rukovodiocima. To izrodjavanje njene funkcije i pretvaranje svega toga u sistem, mislim da je za sve vas najteza stvar. U uvodnoj rijeci ja sam vec rekao da smatram da smo i mi tu krivi, da snosimo dio krivice sto, ipak, nismo ranije vidjeli o cemu se tu, zapravo, radi, bez obzira sto smo u te drugove imali povjerenje. Trebalo je dosta dugo da nas to kao maljem udari po glavi, i da sagledamo gdje su izvori toga.
Ja sam uvjeren da ce od sada ti izvori morati da nestanu i da cemo tu organizaciju postaviti onako kako i treba. Moracemo da ocistimo iz njenih redova one koji su se potpuno deformisali, pa ma o kome se tu radilo, i da toj sluzbi damo zdrave kadrove. Razumije se, moracemo toj sluzbi obezbijediti i potrebne strucnjake, koji ce moci da odgovore danasnjim potrebama. Jednom rjecju: ona zbilja mora biti organizovana na novim temeljima kako to i zahtjeva jedna revolucija, to jest, na temeljima borbe protiv djelatnosti klasnog neprijatelja. Moramo se biriti da narod ponovo zavoli tu svoju organizaciju, jer on ju je volio u toku rata i dugo vremena poslije rata. U toku posljednjih nekoliko godina ona je prilicno izgubila ugled. A nije pravilno da se ta organizacija u cjelini okrivljuje, jer radi se o pojedincima, grupi ljudi. U toj organizaciji ima prekrasnih ljudi, komunista, koji se nisu slagali sa metodama njenog rada. Meni je to poznato. Ljudi koji se nisu slagali sa tim metodama izlazili su iz te organizacije ili su ih izbacivali. O tome danas ovdje nije bilo rijeci, ali to stoji u dokumentima. Komisija koja je pripremala izvjestaj, kao i ova tehnicka komisija, koja te stvari ispituje, vidjele su da tamo ima veliki broj postenih ljudi.
Evo, to sam, drugovi, htio da kazem. Sada je pred nama jos jedna vazna stvar: prilazeci reorganizaciji nasih rukovodstava – i Centralnog komiteta SKJ i republickih Centralnih komiteta, mi moramo uzimati u obzir i provjerenost kadrova. U tom pogledu do sada nismo mnogo ucinili. Ali ja vam kazem da cemo mi, ako iz nasih redova ne odstranimo razne ljude koji su se iz karijeristickih razloga uvukli unutra, imati mnogo teskoca pri sprovodjenju nasih odluka. Nasu Partiju moramo ocistiti. Ne mislim na neko kampanjsko ciscenje, vec da treba budno pratiti kako ljudi izvrsavaju odluke koje su donesene i koje mi donosimo na sjednicama centralnih komiteta. Provjeravanje kadrova je potrebna stvar u jednoj revolucionarnoj organizaciji kao sto je Savez komunista Jugoslavije.
Na kraju, sto se mene licno tice, moram da kazem da sam veoma srecan sto sam danas ucestvovao na ovom plenumu, sto sam bio pred ovakvim auditorijumom kao sto je nas Centralni komitet. Komitet se pokazao na visini, i rijetko je kada njegova sjednica bila takva kao danas. Ja bih zelio da nase sjednice – ne o problemima kakve smo raspravljali danas, vec o drugim koje moramo rjesavati – budu uvijek tako zive i da ljudi uvijek otvoreno govore, jer takav treba da bude stil naseg rada.
Zavrsna rijec druga Tita na IV (brionskom) plenumu CK SKJ 1966. godine |
Recite, ako je ovo u redu. Ako je predugo onda cu to prenositi u dijelovima.
Drugarski pozdrav
_________________
__________________________________
PROKLET BIO IZDAJICA
SVOJE DOMOVINE |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Bosanac
Pionirček
Pridružen/-a: 18.03. 2007, 15:32
Prispevkov: 14
|
| Objavljeno: 21 Mar 2007 21:57 Naslov sporočila: |
|
|
Pozdrav drugovi!
Niko se nije zalio na duzinu teksta, pa idemo dalje!
Drug Tito je jedan od rijetkih drzavnika koji je trazio blizinu naroda i sve sto je imao da kaze govorio je javno bez sakrivanja. Zbog toga je narod u njega imao bezgranicno povjerenje. Politicari koji su dosli poslije njega, a da o ovima danas ne govorimo (oni su daleko najgori) su se sakrivali i odluke donosili iza zatvorenih vrata. Tako se povjerenje naroda ne dobija!
| Citiram: |
Ekonomija, trziste i kretanje kapitala u jednoj drzavi mora biti jedinstveno, ma koliko u njoj bilo nacionalnosti
Nama moraju biti tudja laskanja, koja veoma cesto dolaze sa raznih strana, kako mi toboze imamo svoj narociti socijalizam sa nacionalnim obiljezjem koji je prilicno pristupacan i simpatican i za nesocijalisticke zemlje. Nama takve simpatije nisu potrebne. Mi hocemo istinsko socijalisticko drustvo, mi zelimo odnose koji su svojstveni socijalistickim zemljama. Sasvim je druga stvar saradnja nase zemlje sa svim drugim drzavama. Ali nas unutrasnji duh, duh nase zajednice, nasa je stvar, i mi moramo gajiti i njegovati pravilan put u nasem unutrasnjem razvitku. To sam htio da podvucem, drugarice i drugovi, da se ne bi mislilo da su samo neki intelektualisticki krugovi ti koji treba da odredjuju pravac nasem unutrasnjem razvitku. Radnicka klasa i Savez komunista daju pravac nasem unutrasnjem razvitku. Savez komunista je odgovoran za nas razvitak, i to ne samo kao usmjeravajuca snaga, vec i kao kontrola, kao snaga koja orijentise nase ljude da rade kako treba. Donekle je to kod nas bilo uspavano. Neki su vec bili poceli da govore da su komunisti odigrali svoju ulogu. Jeste, oni koji ne valjaju i koji su iz karijeristickih pobuda usli u komunisticku partiju, ti su odigrali svoju ulogu. Takvima nece biti mjesta u nasem Savezu komunista. Medjutim, komunisti su i danas duzni, da kao idejna mobilizatorska snaga, izvrsavaju sve svoje duznosti, koje su neophodne za pravilan razvitak socijalistickog drustvenog poretka u nasoj zemlji. Prema tome, radnicka klasa predstavlja onu snagu, na koju se mi oslanjamo i koja stvara i cuva moralno-politicku liniju nase socijalisticke zajednice.
Drugarice i drugovi, ja ne govorim ovdje slucajno o tim stvarima, vec zato sto sam duboko uvjeren da ih je potrebno reci. Odavno je vec bilo nuzno kazati neke stvari, koje su se pocele pogresno shvatati. Ja sam dobro osluskivao vas glas, glas naroda, osjetio sam ga i cuo negodovanjezbog nekih stvari koje su se kod nas dogadjale. Saznao sam da se ljudi pitaju kako to sve moze da bude i gdje su ti nasi rukovodioci kad to ne vide. Vidimo mi to, ali kod nekih nasih rukovodecih ljudi jos nema dovoljno energije da se te stvari likvidiraju. No, mi cemo malo drukcije i malo ozbiljnije prici tim stvarima. I oni rukovodioci, koji se neckaju ili izbjegavaju da preduzmu potrebne mjere, ti vise nece moci da budu rukovodioci. Sto se tice nase izgradnje, mi smo danas u punom zamahu, ali u tome nailazimo na izvjesne teskoce i smetnje. Zato mi moramo uklanjati sve ono sto smeta nasem pravilnom razvoju. To je nas kurs.
Dozvolite mi sada da kazem nekoliko rijeci o integraciji i kooperaciji u nasoj zemlji. Vi ste vidjeli iz diskusija na IV plenumu, iz govora koji su odrzani – a i ja sam govorio o tome, da ima dosta istorodnih preduzeca koja nemaju medjusobno uskladjene programe rada i zbog toga imaju velikih teskoca u proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda. Hekima od tih preduzeca moramo zbog toga davati dotacije i ona su na teretu nase socijalisticke zajednice. Do toga je doslo zbog nedovoljne koordinacije i nedovoljne budnosti u izgradnji pojedinih preduzeca. Zato mi treba te stvari danas da ispravljamo. Na koji nacin? Na taj nacin sto neka nasa manja preduzeca treba putem kooperacije sa velikim fabrikama da se orijentisu na specijalizaciju pojedinih proizvoda, tako da postanu podrucne jedinice tih velikih fabrika. U tim uslovima moguca je podjela rada, koja je veoma korisna.
Kada se radi o integraciji, drugarice i drugovi, izgleda da kod nas postoje izvjesna shvatanja na koja se treba osvrnuti. Govori se, naime, o svjetskoj integraciji, a izbjegava se razgovor o jugoslavenskoj integraciji. Da, tacno je da svijet tezi tome, i sada se, eto, na Zapadu stvara monopolisticka integracija, stvara se zapadno zatvoreno trziste. I mi smo vec poceli da idemo van nasih granica, iako jos nismo nista efikasnije uradili u pogledu integracije u nasoj zemlji. Da li mi treba da cekamo dok bude doslo do svjetske integracije? Ne, od nas traze nasi neposredni ekonomski interesi da ubrzamo proces integracije i kooperacije, radnicka klasa nase zemlje je onaj faktor koji ce tu integraciju nositi. Preduzeca u svim republikama treba da saradjuju. Kretanje kapitala ne moze da ostane u granicama jedne republike, vec se mora vrsiti u granicama citave nase zemlje. Time se nista ne krnje prava pojedinih nacionalnosti, ona i dalje ostaju, ali ekonomika u jednoj drzavi mora biti jedinstvena, pa ma koliko u njoj bilo nacionalnosti. Suprotna shvatanja cine nam danas teskoce. Ali, ta shvatanja ne dolaze iz redova radnicke klase, vec njih iznose razni intelektualci. Mi na to moramo paziti i ne smijemo dozvoliti da takva shvatanja uzmu maha, jer bi to ne samo ometalo dalju izgradnju nase zemlje, nego bi i stvaralo jaz izmedju pojedinih nasih republika. To pitanje je, ponekad, povod i za razne politicke ispade, a na njemu se gaje i sve moguce nacionalisticke tendencije, koje, u sustini, vode dezintegraciji nase socijalisticke zajednice, koju ne smijemo dozvoliti.
Ja u tom pogledu polazem mnogo u radnicku klasu svih nasih republika, jer sam uvjeren da je ona u tome jedinstvena. Zbog toga radnici treba da budu nosioci integracije. Oni dobro znaju sta je bolje i za njih i za citavu zajednicu. Oni znaju da je bolje ako preduzece nije samo upola zivo, nego ako se razvija saradnjom i kooperacijom sa drugim preduzecima u drugim krajevima zemlje, u drugim republikama, i ako se na taj nacin bolje koriste njegove proizvodne mogucnosti. Jednog dana treba da udje i u nase planove da se fabrike stvaraju tamo, gdje su potrebna ogromna transportna sredstva za dovoz sirovina i za transport proizvoda. Mi treba da gledamo vise integralno na nas unutrasnji razvitak, a nase narodne republike imaju mnogo drugih posebnih stvari o kojima treba da vode racuna. U njihov kulturni i drugi razvitak niko nece dirati. Ne ide se ni za tim da se one materijalno ostete, nego, naprotiv, ide se za tim da se one materijalno jos vise koriste rezultatima ovakvog razvoja unutar citave nase zemlje. Radnici najbolje mogu da shvate da li je to za nasu zemlju korisno ili nije. Radnici, radnicki kolektivi i njihovi rukovodioci najvise mogu da znaju sta je za njih rentabilnije i sta je najbolje da se ucini. A ono sto je rentabilno za jedno preduzece, rentabilno je i za citavu nasu zajednicu. Tako treba gledati na stvari. Dakle, ja sam protiv tendencija da se sprjecava ili otezava pravilna integracija nase jugoslavenske ekonomije.
Kad vec govorimo o tome, htio bih da naglasim i ovom prilikom da je uloga radnicke klase veoma vazna u daljem jacanju bratstva i jedinstva nasih naroda. U svakoj fabrici ima radnika iz skoro svih nasih narodnih republika. Vi vidite da su vasi interesi zajednicki. Jedan Srbin nema druge interese nego sto ih imaju jedan Bosanac, Hrvat, Makedonac ili neko drugi. Svi imaju iste interese. I bas na tom zajednickom interesu treba da se gaji bratstvo i jedinstvo i da se suzbija svaka tendencija koja bi mogla imati sovinisticki karakter. To se odnosi na radnicku klasu u svim nasim republikama, u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i u drugim republikama, svuda gdje zive i rade nasi radni ljudi. Mi smo za citavo vrijeme rata govorili da treba cuvati bratstvo i jedinstvo. Mi smo i zrtve davali za to i ta tekovina nas je krvavo kostala. Zato danas ne mozemo dozvoliti da se ona ugrozava.
Mi moramo cuvati to bratstvo i jedinstvo! Sta bi predstavljala danas Jugoslavija koja bi, kao prijerata, bila razbijenai rastrzana raznim medjusobnim sukobima, sta bi ona znacila na medjunarodnom planu? Ne bi znacila nista. A vidite koliki je danas prestiz nase zemlje u svijetu, i to bas zahvaljujuci tom nasem jedinstvu, koje je postigla u toku rata i u citavom posljeratnom periodu. Zato i od sada moramo da cuvamo to nase jedinstvo i da ga jos vise ucvrscujemo.
Govor druga Tita u Zelezniku, 30. decembra 1962. godine |
Drugarski pozdrav!
_________________
__________________________________
PROKLET BIO IZDAJICA
SVOJE DOMOVINE |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Comandante
Generalmajor
Pridružen/-a: 02.08. 2006, 22:06
Prispevkov: 232
|
| Objavljeno: 21 Mar 2007 23:06 Naslov sporočila: |
|
|
Što se mene osobno tiče mene niš ne smeta ovako dugi tekst! 
_________________
'Za domovino s Titom naprej!' Smrt fašizmu, sloboda narodu! |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
m4ng0
Generalmajor
Pridružen/-a: 02.03. 2006, 22:47
Prispevkov: 225
Kraj: Vrhovni štab
|
| Objavljeno: 22 Mar 2007 12:15 Naslov sporočila: |
|
|
Pozdrav i tebi =)
odlični tekstovi, samo zamoilo bih te da smanjiš tvoj avatar, jer se stranica previše razvuće ako imaš ovog.. mogu ti i ja to sredit, ako želiš.
Lp
Mango
EDIT:
Može?  |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Bosanac
Pionirček
Pridružen/-a: 18.03. 2007, 15:32
Prispevkov: 14
|
| Objavljeno: 22 Mar 2007 12:29 Naslov sporočila: |
|
|
Pozdrav!
Na tome bih ti bio veoma zahvalan, druze Mango!
_________________
__________________________________
PROKLET BIO IZDAJICA
SVOJE DOMOVINE |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
m4ng0
Generalmajor
Pridružen/-a: 02.03. 2006, 22:47
Prispevkov: 225
Kraj: Vrhovni štab
|
| Objavljeno: 22 Mar 2007 12:31 Naslov sporočila: |
|
|
Gore imaš smanjenu sliku, samo copy/paste u "Tvoj Profil" dole gdje možeš promjenit avatar .
Pozdrav  |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Bosanac
Pionirček
Pridružen/-a: 18.03. 2007, 15:32
Prispevkov: 14
|
| Objavljeno: 22 Mar 2007 12:54 Naslov sporočila: |
|
|
Mnogo hvala  !
Ovako izgleda ljepse! 
_________________
__________________________________
PROKLET BIO IZDAJICA
SVOJE DOMOVINE |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
m4ng0
Generalmajor
Pridružen/-a: 02.03. 2006, 22:47
Prispevkov: 225
Kraj: Vrhovni štab
|
| Objavljeno: 22 Mar 2007 12:57 Naslov sporočila: |
|
|
Lux & Tito
Nema problema, brate...  |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Bosanac
Pionirček
Pridružen/-a: 18.03. 2007, 15:32
Prispevkov: 14
|
| Objavljeno: 22 Mar 2007 21:53 Naslov sporočila: |
|
|
Pozdrav svima!
Evo, jos jedan vrlo zanimljiv tekst!
| Citiram: |
Mi prihvatamo pozitivne tekovine proslosti, ali odbacujemo ono sto je bilo negativno
Partija postoji u svakoj republici, ali ona donosi svoj program na osnovu Programa Saveza komunista Jugoslavije. Idejno i politicko usmjeravanje mora biti jedinstveno za citavu zemlju. Istina, u svakoj republici je drugacije, svaka ima svoje specificne uslove, o tome se mora voditi racuna. Zato se nemoze samo jednostavno “propisati” jedinstvo u svemu, ne moze se reci: tako to mora biti i nikako drugacije. O tom treba da odlucuju komunisti u republikama. Ali na osnovu jedinstvenog idejnog usmjeravanja, sto znaci da programi idejnih i politickih akcija ne smiju protivrjeciti jedinstvu nase socijalisticke zajednice, kao drzave koja ide u pravcu komunizma.
U svakoj republici ima vise nacionalnosti – jedino je Slovenija homogenija – i svaka, i u tom pogledu, ima specificnosti. Partija mora biti koheziona snaga i unutar svake republike, snaga monolitnosti nase socijalisticke zemlje.
Vise puta, osobito u posljednje vrijeme, isticao sam to da je podloga nacionalizma klasna, da se tu radi o borbi klasnog protivnika. Nacionalizam i socijalizam apsolutno ne mogu ici zajedno. To su dvije suprotne stvari. Nacionalizam ima duboke korijene u burzoaskim vremenima, u porazenom burzoaskom sistemu, gdje privatno vlasnistvo caruje. On se suprotstavlja socijalistickom razvitku u kome privatno vlasnistvo ne moze biti dominirajuce.
Razne nacionalisticke parole o takozvanom nacionalnom porobljavanju, o nacionalnoj opljackanosti itd. – najpovoljnije su za djelovanje klasnog neprijatelja. U sustini se radi o klasnoj borbi, sto oni, dakako, nece da priznaju. Rijec je, dakle, o klasnom neprijatelju i s njim se treba obracunavati.
Htio bih tu jos nesto da kazem. Ja sam govorio o nacionalizmu, o tim negativnim antisocijalistickim i klasnim aspektima. Ja, dakako, ne govorim, o pozitivnim nacionalnim tekovinama koje treba da budu doprinos nasem daljem drustvenom i kulturnom razvitku. Mi moramo teziti i ka ujedinjenju na kulturnom planu, to jest medjusobnoj prisnoj saradnji i ispomaganju, i ne razdvajati nase narode. Nama je potrebno da se i kultura – i u Srbiji i u Hrvatskoj, i u svim drugim republikama – razvija sto je moguce ravnomjernije. Mi prihvatamo pozitivne tekovine proslosti, ali odbacujemo ono sto je negativno. A negativno je i to ako se stalno vraca u proslost. Mi moramo gledati u buducnost, a ne glorificirati stalno ono sto je bilo. Istorija je cesto bila i krivotvorena, pa moramo ozivjeti ono sto je zaista najpozitivnije, sto je i u svijetu bilo priznato kao pozitivno, i u kulturi i u istoriji nasih naroda. Na tim osnovama valja razvijati i saradnju medju nasim narodima: sa pogledom naprijed, a ne unazad.
Sada je na nama komunistima, u prvom redu, da se amandmani, koji su usvojeni i kojima se upotpunjuju i nacionalna prava, pravilno sprovedu, bez ikakvog skretanja. Onda se ja ne bojim nicega. To ce ucvrstiti nase drustvo, djelovace kao koheziona snaga. Nasa zemlja ce, i prema svijetu i prema unutra, biti solidna tvorevina. No, stvar je u tome da se mi komunisti moramo boriti za to. Kako se boriti? Moramo poduzimati odmah konkretne mjere protiv svakog pojedinca koji bi se tome suprotstavljao, jer sada ima i toga. Ja sam vec u pocetku rekao da sam zato i protiv decentralizacije Saveza komunista. Savez komunista nije nikakva federacija, vec jedinstvena partija. To je koheziona snaga svih socijalistickih pregalaca, svih onih koje ujedinjuje sprovodjenje istog programa.
To je sada najvaznije. Ni jedna nasa republika ne bi mogla samostalno opstati. Bila bi odmah zrtva nekog od onih koji stalno vrebaju na nas.
Intervju druga Tita dat listu “Vijesnik”, oktobar 1972. godine |
Nadam se da vam se ovi izvadci dopadaju.
Drugarski pozdrav!
_________________
__________________________________
PROKLET BIO IZDAJICA
SVOJE DOMOVINE |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Bosanac
Pionirček
Pridružen/-a: 18.03. 2007, 15:32
Prispevkov: 14
|
| Objavljeno: 23 Mar 2007 09:36 Naslov sporočila: |
|
|
| Citiram: |
Ideja i tekovina "bratstvo i jedinstvo" omogucila je sve sto danas imamo
Ustanak u Vojvodini imao je svoj specificni karakter, Vojvodina je ravna zemlja, ravno tlo, u njoj nema brda i sume – i bas to sto je na ovom terenu vec 1941. godine narod ustao i otimao puske od okupatora i domacih izdajnika, da bi se borio za svoj opstanak i slobodu, pokazuje visoku svijest naroda ovog kraja. Mi, koji smo u ono vrijeme bili u Srbiji, strahovali smo da ce nasi drugovi ovdje i narod koji je sa njima isao biti istrijebljeni, ali se pokazalo da su nasa strahovanja bila suvisna, jer je narod Vojvodine znao naci nacina i mogucnosti da se i na ovom terenu uhvati u kostac s okupatorima. Uslovi su, razumije se, bili veoma teski. Ali je ustanak ovdje mogao da se odvija i pod tako teskim uslovima, zato sto su oni koji su isli u borbu s puskom u ruci protiv okupatora imali iza sebe sav narod, koji je bio jedinstven, u kome je postojala jedinstvena teznja da se zemlja oslobodi od izdajnika i okupatora. Bas to sto je narod bio vjeran saveznik i prijatelj svojih sinova i kceri, boraca, omogucio je da se ustanak ovdje uspjesno dalje razvija.
Razumije se da su ovdje i zrtve relativno bile najvece. Mnogi i mnogi pali su vec prvih dana, nesto zbog neiskustva, a nesto zbog svoje malobrojnosti i premoci okupatora na ovom terenu. Ali, kako se pokret razvijao sve masovnije, tako je bila i sve cvrsca i monolitnija i svijest i volja naroda, da se na ovom terenu odrzi njegova vojska, koja je isla zajedno sa drugim narodima Jugoslavije u borbu protiv okupatora. U Vojvodini su uslovi bili narocito teski zbog toga sto je bas tu bilo okupatorskih saveznika. Citava jedna nacionalna manjina bila je na strani okupatora. To su bili folksdojceri, koji su ne samo kod kuce pokazivali svoju sabracu, nego su i sami formirali svoje vlastite divizije, najogorcenije protivnike nase narodnooslobodilacke borbe, koje su zarile sirom Jugoslavje. I mi smo na drugim stranama imali mnogo posla s njima, i u Bosni i u Hrvatskoj, i u Srbiji, i u Dalmaciji. I mnogi drugi neprijatelji otezavali su na ovom terenu vasu borbu, ali je upornost koju ste pokazali, svijest koju ste pokazali, bilo ono sto je sve te teskoce savladalo.
Pa ipak, poslije rata, kad smo poceli da se oslobadjamo onih okova, koje nam je takozvani stariji brat htio nametnuti na ruke i tijelo, ta borba koja je vodjena ovdje i na drugim stranama nase zemlje htjela se prikazati kao nesto cega nije bilo, pa cak i kao nesto do cega je doslo na naredbu okupatora. Htjela se diskredirati nasa borba. Najprije su mnogi na zapadu i gore na sjeveru pricali da smo mi zato mogli voditi partizansku borbu, sto imamo brda. A gdje su vam brda ovdje u Vojvodini? Je li to mozda Fruska Gora? Ona ima zvucno ime gora, ali je, u stvari, malo brdo koje ni jedan partizanski odred ne bi mogao sakriti, a da ga okupator u najkracem vremenu ne pronadje – da je taj odred bio izoliran od naroda. Najveca suma i najveca brda bili ste vi, narod Vojvodine, koji je omogucio da se njegovi borci mogu ovdje odrzati. To je ono sto oni nisu mogli shvatiti, a sto danas hoce da poreknu.
Vojvodjanski partizani, ciji su odredi kasnije prerasli u brigade, divizije i korpus, dali su bogat prilog nasoj oslobodilackoj borbi. Sinovi Vojvodine dosli su u najtezim casovima nase borbe i u Bosni i zajedno sa nama prosli petu i druge ofanzive. Oni su tamo, u brdima i klisurama, znali naci okupatora, znali su da se bore protiv njega kao i ovdje, na svom ravnom tlu. To znaci, drugarice i drugovi, da je nas narod bio duboko svjestan sta ga ceka, ako bi drzao skrstene ruke, ako bi dozvolio da pobijede okupator i njegovi domaci pomagaci i izdajnici, kao sto su bili ustase Pavelica, nedicevci, cetnici Draze Mihajlovica i drugi.
Ovdje, u Vojvodini, bila je jedna druga stvar od vrlo velikog znacaja. Ono sto smo mi imali u Srbiji, sto smo imali u Crnoj Gori, u Sandzaku, Bosni, na Kordunu, u Lici i Dalmaciji, vi ovdje, na svu srecu, niste imali: niste u svojim redovima imali cetnike i znali ste vec na Savi da ih vratite i da im tamo stvorite grob, da ne dozvolite da pomute vase redove, da pokolebaju vasu borbu. To su, dakle, bili elementi koji su uslovljavali uspjesno razvijanje narodnog ustanka i narodne revolucije na terenu Vojvodine.
Ali, i danas jos postoje teorije o nasoj narodnooslobodilackoj borbi, teorije koje tu borbu hoce da potcijene, teorije koje kazu da su nasi partizanski odredi bili mali, da su sjedili po sumama, sakrivali se i samo pojedinacno napadali tu i tamo. Evo vam tih “malih” partizanskih odreda, eno ih tamo u Dalmaciji i u drugim krajevima sirom nase zemlje, koja je citava bila vojno popriste, na kome su najbolji sinovi nasih naroda prolijevali svoju krv i dali sve od sebe za ovo novo sto danas imamo.
Vi ste, drugarice i drugovi, dali ovdje bogat prilog onoj najvecoj i najljepsoj ideji koju su partizanski odredi od prvih dana nosili na svojim zastavama – ideji bratstva i jedinstva. Vi ste ovdje sprijecili da dodje do medjusobne mrznje i pokolja, vi ste znali ko je prijatelj, a ko neprijatelj, bez obzira na to, kakve je nacionalnosti, i to pokazuje vasu visoku svijest. Zato, drugarice i drugovi, cuvajte tu veliku tekovinu koju smo dostigli u nasoj velikoj borbi, cuvajte je kao zjenicu oka i ne dozvolite nikome da je potkopa, jer je ta tekovina omogucila ovo sto danas imamo, jer je ta tekovina omogucila da stvorimo jednu zaista snaznu, monolitnu zajednicu ravnopravnih naroda, koja s velikim naporima, ali uspjesno, gradi svoju srecniju buducnost. Cuvajte je kao zjenicu oka svog!
Iz govora druga Tita na narodnom zboru u Rumi 1953. godine |
_________________
__________________________________
PROKLET BIO IZDAJICA
SVOJE DOMOVINE |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
tamchy
Diktatorjeva osebna pomočnica
Pridružen/-a: 02.05. 2006, 01:05
Prispevkov: 167
|
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Borec
Narodni heroj
Pridružen/-a: 25.01. 2006, 11:52
Prispevkov: 1174
Kraj: Ljubljana
|
| Objavljeno: 27 Mar 2007 12:28 Naslov sporočila: |
|
|
Zelo lepo tovariš Bosanac, tudi jaz sem zadovoljen s tvojim delom! pozdravljen na forumu
_________________
Svoboda je svoboda tistega, ki misli drugače!
(Roza Luxemburg) |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
tomos
Generalmajor
Pridružen/-a: 04.09. 2006, 20:18
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 27 Mar 2007 15:06 Naslov sporočila: |
|
|
moram dodati da je moje mnenje glede tita precej podobno rudolfovemu- ne preveč naklonjeno.
res je, da je pomagal pri gradnji države, a se je obdržal na položaju. moramo se spomniti, da je bil goli otok pod nadzorstvom samega vrha države. živel je, za takratne razmere, izjemno dobro. praktično se je oz so ga postavili za boga...
mislim da ni pojnt socialnih gibanj v postavitvi kulta osebnosti.
ne glejmo nazaj, v zgodovino, kjer smo si včasih primorani zatiskati oči, ampak se trudimo za naprej, za prihodnost, ki jo lahko sami oblikujemo
_________________
When a man tells you that he got rich through hard work, ask him: 'Whose?' |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Bosanac
Pionirček
Pridružen/-a: 18.03. 2007, 15:32
Prispevkov: 14
|
| Objavljeno: 27 Mar 2007 20:52 Naslov sporočila: |
|
|
Pozdrav drugovi!
Niko nije nepogresiv, pa ni drug Tito! Medjutim, ovdje dolazi jedno debelo ALI . . .
Veliko je pitanje koliko je drug Tito sam radio i mogao sam raditi na stvaranju kulta licnosti. Naravno da nije imao nista protiv toga, ali sigurno nije sve mogao raditi sam. A najvise su, kako to obicno biva, tome doprinijeli oni, koji su znali da ako jednog dana njega ne bude bilo ni njih nece biti. Drug Tito je vrijedio i samo dok je njega bilo mogli su mnogi skorojevici da se raskalaseno ponasaju. Osim toga mnogo je stvari uradjeno iza njegovih ledja - on mnogo toga nikada nije saznao. Ovdje mislim posebno na period od sredine 70-ih pa do 1980. godine.
Sjecate li se njegove reakcije na scene kada je rukovodstvo fabrike "Crvena zastava" iz Kragujevca sebi podiglo plate, a radnicima nista? Drug Tito je u kratkom vremenu iza toga bio gost u tom gradu i sa tribine prozivao citavo rukovodstvo koje je u "roku odmah" povuklo svoju odluku. Sjecate li se da je neko od danasnjih politicara nekada takvo nesto napravio?
Sto se tice Golog otoka, sigurno je da je bilo gresaka - o tome ne treba raspravljati. Medjutim, metode rada nije propisivao on. Drugo, cinjenica je da je u vrijeme druga Tita 5% ljudi bilo pod prismotrom, a 95% je bilo SLOBODNO! Kako je danas? Upravo obrnuto: 5% ljudi zivi u blagostanju, ima vise nego sto mu treba, a 95% ljudi u Jugoslaviji nezna kako ce docekati sutrasnji dan. Ovim ne zelim da opravdam postojanje i postupke oko Golog otoka. Pitanje je, medjutim, koliko se to moglo drugacije uraditi i da li mi to iz ove perspektive mozemo objektivno prosuditi. Simptomaticno je da se uvijek spominju iste stvari povezane uz ime druga Tita, a to su Bleiburg, Goli otok, fojbe i sl. Ne spominje se Jasenovac, Kragujevac, istocna Bosna itd.
Iznad svega se mora staviti njegova briga za "malog covjeka"! Ko to danas radi? Niko!!! Zbog toga je njegovo djelo veoma vazno za buducnost, a buducnost smo mi. Pazite, ovim ne zelim da kazem da treba da radimo onako kako su radili "oni" prije, za vrijeme i poslije II svjetskog rata. Mi iz svega moramo izvuci pouke, preuzeti pozitivne stvari, preraditi ih i upotrijebiti adekvatno u ovim "modernim" vremenima. Ono sto nije valjalo treba zapamtiti i potruditi se da se to vise ne ponavlja. Postoji jedna veoma velika stvar kojoj smo svjedoci od 1991. na ovamo, a to je da je svim nasim narodima postalo jasno (kome nije, postace uskoro) da mi mozemo naprijed samo zajedno. Ovako razdvojeni, mi smo suvise mali da bi mogli da stvorimo takve uslove zivota kojim bi nasi narodi mogli biti zadovoljni. Najvaznije od svega je sloboda, a svako ko za sebe smatra da je slobodan u danasnje vrijeme on se debelo vara. Mi se nalazimo u kandzama moderne "demokratije" koju smo uvezli sa zapada. No o tome drugom prilikom.
Mi moramo biti svjesni cinjenice da je drug Tito bio komunista, a to znaci vezan za jednu ideologiju, koju nije mogao mijenjati, ali ju je mogao prilagodjavati aktuelnom trenutku, sto je on, mora se priznati, majstorski izvodio. Medjutim, ta vezanost za ideologiju sputava, veze ruke. Ako si imalo dosljedan svojih stavova, onda ne mozes jedno govoriti, a drugo raditi, ili kako se to u narodu kaze, ne mozes sjediti jednom guzicom na dvije stolice. A drug Tito je najbolji primjer za to.
Drugarski pozdrav!
_________________
__________________________________
PROKLET BIO IZDAJICA
SVOJE DOMOVINE |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Bosanac
Pionirček
Pridružen/-a: 18.03. 2007, 15:32
Prispevkov: 14
|
| Objavljeno: 27 Mar 2007 20:58 Naslov sporočila: |
|
|
Pozdrav!
Ovaj tekst dajem kao prilog o tome koliko je drug Tito zivio u raskosi. Procitajte, pa prosudite sami.
| Citiram: |
Moj poslednji heroj: Maršal Tito
Leta 1948, na naslovnim stranicama svetske štampe moglo se pročitati TITO SE ODUPIRE STALJINU i TITO IZOPŠTEN. Zbog toga sam odustao od traganja za kućom u Trstu u kojoj je živeo Džems Džojs i školom u kojoj je podučavao engleskom jeziku i pojurio, zajedno sa stotinu ili više stranih dopisnika, da se pridružim stotini onih koji su već bili u Beogradu i izveštavali o nesenzacionalnoj Dunavskoj Konferenciji.
Dve stotine muškaraca i žena, mnogi čuveni urednici, dopisnici moćnih svetskih listova, zahtevali su, molili, spletkarili, manevrisali i preklinjali za intervju s Titom, a nekoliko ogorčenih ljudi je čak zlobno aludiralo na odmazdu. Bio je to prvi veliki posleratni raskol u monolitnom ruskom komunističkom ideološkom diktatorskom sistemu, kome se "slobodni svet" nadao ali nikada uistinu nije verovao da bi se mogao dogoditi za Staljinova života.
Tito je, međutim, nevičan savremenim odnosima s javnošću tipa Medison Avenija, propustio da iskoristi prednost svog položaja. Nikakve osobe plaćene da pišu anonimno za drugog nisu davale izjave, nikakvi "pouzdani izvori" nisu bili dostupni bilo kome. Tito je odbijao da govori. I tako je dve stotine novinara otputovalo Orijent Ekspresom svojim kućama. Ja sam otišao u Pariz.
Kroz nekoliko nedelja, međutim, zahvaljujući intervenciji mog starog jugoslovenskog prijatelja Vladimira Dedijera, sada urednika Borbe, vodećih dnevnih novina u zemlji, koji je bio Titov najbliži prijatelj, bio sam pozvan u Beograd da intervjuišem Maršala Tita – ako sam raspoložen da ponovo putujem. Bilo mi je stalo do toga. Počeo sam naš susret s nekoliko pitanja. Svet, ili bar njegov deo koji ume da čita i koji je dovoljno bogat da kupuje novine, želeo je da zna da li je Titov raskol sa Staljinom bio iskren. I da li je bio trajan? I, ako je tako, da li je to značilo raskid i sa komunističkom ideologijom? I, opet, izbačen iz Kominterne, gde bi Tito stajao ako Treći svetski rat – koji je tada pretio svetu –počne s ruskim napadom na nekomunističke evropske nacije? (Strah od još jednog rata i napetost širom sveta bili su jači no ikad i to je razlog što je Titov raskid sa Staljinom bio u tom trenutku "najveća priča na svetu".)
Budući da sam rekao Es freut mich sehr, ekvivalent uobičajenoj frazi "Drago mi je što vas vidim", rukujući se s Maršalom Titom – znao sam da je bio radnik u Viner-Nojštatu u Austriji i u Nemačkoj električnoj centrali u Zagrebu i da je govorio nemački – Tito je odgovorio na tom jeziku. "Bio bih veoma zadovoljan da govorim o ekonomskom i kulturnom programu moje zemlje, o petogodišnjem planu, o našem napretku u …"
"Ali zar sve," prekinuo sam ga, "ekonomija, kultura, napredak, sve danas ne zavisi od jedne stvari: da li ćemo imati rat ili ćemo imati mir?"
Odmeravajući svaku reč, Tito je odgovorio: "Po mom mišljenju, nećemo imati rat." Onda je nastala pauza.
"Da biste imali rat morate imati ljude koji žele rat. Ljude, ne narode. Narodi nikad ne žele rat. Oni su često namamljeni u rat. Američki narod ne želi rat. Niti mi želimo rat. Ali mora da postoje neki Amerikanci koji stvarno žele rat zbog toga što Amerika govori o ratu i zbog toga što se Amerika priprema za najveći rat u istoriji."
"Opasnost od rata postoji. Najveća opasnost je provokacija. Znamo razloge zbog kojih se ratovi vode. Znamo uzroke agresije, uzroke ekspanzije, to je nastojanje da se prošire tržišta i da se ostvari dominacija. Jugoslavija u ovom trenutku nema razlog za novi rat." Onda je, naglašavajući svaku reč, nastavio: "Nemamo razlog za rat. Dobili smo ono što smo želeli. Imamo slobodu." Moglo je da se prevede "sloboda" ili "samostalnost". Za vreme intervjua Maršal bi napravio pauzu tražeći nemačku reč, a ja bih još češće grešio, ali bi nam naš prevodilac Srđa Prica priskakao u pomoć na engleskom, nemačkom i srpsko-hrvatskom jeziku.
Veći deo od više od jednosatnog razgovora bio je posvećen ratu koji se tada činio mogućim – bilo je to vreme velikih ratnih strahova, a takođe i vrhunac antikomunističke kampanje.
"Zašto ima toliko mnogo straha od rata u Americi i Evropi?" – upitao je Maršal.
"Otkud ratna histerija u Americi?"
Tito je ispalio ova pitanja u mene, zaustavljajući se dovoljno dugo nakon svakog da bih osetio njegovu težinu, ali mi nije dao priliku da odgovorim; siguran sam da nije ni očekivao odgovor.
"Ova pitanja postavljam svakom strancu – i ne dobijam odgovor," nastavio je.
Moje sledeće pitanje odnosilo se na fašizam u svetu i Maršal ga je odmah pobio ističući. "U Evropi je fašizam mrtav, mogu vas u to uveriti."
Naravno, ono što je svet u to vreme najviše želeo da zna bio je uzrok i istinski razlog raskola sa Staljinom, "izopštenja", i da li će Tito odbaciti ne samo ruski komunizam nego i komunizam uopšte, možda čak i marksistički socijalizam. Da sam još uvek radio za Čikago Tribjun ili za neku drugu konvencionalnu novinsku kuću ili agenciju, postavio bih ovo pitanje bez ikakvog uvijanja. Na sreću, Tito me je oslobodio uzaludnog diplomatskog manevra. Govorio je o ekonomskim teškoćama Jugoslavije. Optužio je SAD zato što odbijaju da prodaju mašine koje bi Jugoslaviju učinile nezavisnom od drugih nacija i opisivao je jugoslovenske uspehe u prevazilaženju tehničkih teškoća. Nastavio je: "Ali glasine u stranoj štampi da će Jugoslavija biti na jednoj ili drugoj strani – na strani ruskog komunističkog bloka ili na strani antikomunističkog bloka – kao rezultat ove situacije su potpuno besmislene.
"Neka ne bude nerazumevanja oko ovih reči ‘jedan tabor ili drugi, jedna strana ili druga’. Mi smo u ovom taboru. Mi smo u socijalističkom taboru i deo smo narodnih demokratija. Šta god da se događa u celom svetu, ostajemo u ovom taboru".
Maršal je možda uhvatio moj zbunjeni pogled. Nastavio je: "Nameravamo da izgradimo demokratski socijalizam. Demokratski socijalizam, a ne socijalnu demokratiju kakva je bila u Nemačkoj pod Ebertom. Istinski socijalizam nije nikada nigde pokušan u savremenom svetu. Možda je nakratko postojao kad je Lenjin došao na vlast u Rusiji. Ali uskoro je iščezao. U Rusiji pod Staljinom nema ni socijalizma niti komunizma".
Izložio je ukratko svoj plan za poljoprivredu i industriju.
"Naš put je prema socijalizmu i ovde ćemo izgraditi socijalističku državu... Metodi nisu fiksirani ali cilj je ... To je istinska demokratija; ona se može ostvariti samo kroz socijalizam."
Prošlo je mnogo više od jednog sata koji mi je obećao. Još jedno pitanje. "Da li je Maršal rekao ‘Promenićemo izgled nacije’?" Ovaj citat stavljen je kao naslov na mnogo mesta, a Staljin je optužio Tita za "nacionalizam", previše nacionalizma. Tito je, odgovarajući, upotrebio reč "zemlja", on je insistirao na reči "zemlja".
Dok smo se rukovali Tito je rekao: "Mi smo na putu ljudskog napretka. Mi smo na putu demokratskog socijalizma i ostaćemo na tom putu šta god da bude."
Ovo je bio intervju koji je dve stotine stranih dopisnika pokušavalo da dobije nekoliko nedelja ranije. To je još uvek bila vest za prvu stranu 12. oktobra 1948. godine kad sam je ponudio Njujork Tajmsu u Parizu. Šef Tajmsa u Parizu je bio oduševljen. Ali kad sam mu rekao da ne, želim nikakav novac, niti naknadu troškova za Orijent Ekspres, koji nisu bili mali, već očekujem da moj feljton U stvari bude štampan, Njujork je morao da bude konsultovan. Glavni urednik Džejms više je voleo da odbije da štampa ovu ekskluzivnu priču nego da me pominje svake nedelje.
Skoro godinu dana kasnije Njujork Tajms (1. septembar 1949. godine) objavio je intervju s Titom o mnogim pitanjima koja su gore pomenuta. Tajms je rekao u uvodnoj reči: "Maršal ... je primio ovog dopisnika na prvi intervju koji je dao otkako se spor Kominforma i Beograda razbuktao".
Ova izjava. naravno, nije tačna, Niko to bolje ne zna nego ovaj isti šef Tajmsa iz Pariza koji je prvo prihvatio a zatim po uputstvima iz Njujorka vratio moj intervju.
Helen i ja smo kasnije odlazili u Jugoslaviju više puta.
Jednom prilikom. od tri koliko puta sam razgovarao s Titom, prva stvar koju mi je rekao bila je: "Vi, naravno, znate da je Jugoslavija prva zemlja u istoriji kojom upravljaju radnici".
Pošto sam proveo u Berlinu oko deset godina gde sam stotinu puta slušao priču o Ebertu "sedlaru". usudio sam se da pomenem njegovo ime. (Lenjin je bio učitelj, Trocki i Musolini su bili radnici u, mladosti, ali su bili novinari i političari. Staljin je jednom bio drugorazredni pljačkaš vozova.)
Tito je odgovorio: "Ebert je sigurno počeo kao radnik – sedlar – to je istina. Ali koliko dugo je to bio? Skoro čitav svoj život je bio u politici. Bio je vođa političke partije, ne sindikata. Ja sam bio radnik u električnoj centrali Simens-Šukert. Radio sam u Viner-Nojštatu i Zagrebu. Nikad nisam prestajao da radim -sve do rata. U Zagrebu sam imao ideju o stvaranju sindikata električara i uradio sam to, a onda su ljudi tražili od mene da idem u druge gradove i da organizujem druge radnike. To je takođe bio moj posao, ali sam sve vreme radio u centrali u Zagrebu. Kad je Nemačka okupirala Jugoslaviju, otišao sam u planine – tada sam počeo da organizujem partizane i tokom rata borili smo se sa petnaest nemačkih divizija i držali ih udaljenim od Zapadnog fronta. Kad je rat završen, narod me je izabrao za predsednika Jugoslavije".
Moja supruga i ja proveli smo veći deo 1950. godine u toj zemlji i jedna od najboljih ilustracija koliko je ona bila osiromašena ratom i eksploatacijom ruda od strane Rusa koja je sledila, je naše iskustvo kao gostiju kod nekoliko visokih političara.
Jednom smo Helen i ja bili pozvani na jednu vrstu državne večere koju je priredio bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama Dr Bebler. Bilo je ukupno deset gostiju, hrana je bila izvrsna, srebro i kineski "porcelan su se caklili, usluga je bila izvanredna. Bili smo impresionirani.
Nešto kasnije, naši drugi prijatelji, Vilfanovi – mislim da je on bio ambasador u Ujedinjenim nacijama – pozvali su nas u svoju kuću i opet je bila večera. Moja supruga je primetila isto srebro i kineski-porcelan, iste konobare i konobarice, i kasnije mi je rekla da je meni bio isti, izvrstan ali déja vu.
Konačno, pre nego što smo napustili Jugoslaviju, dobili smo poziv od Titovog potpredsednika i najverovatnijeg naslednika Kardelja, i opet je to bila ista haute susine, isto srebro i porcelan, isti meni i očigledno isti šef kuhinje. Tada smo oboje otkrili da je Jugoslavija te 1950. godine još uvek bila tako siromašna, ili da je pod Titom imala tako poštenu grupu političara, da nije bilo kao u Sovjetskoj Rusiji "vladajuće elite", više klase u pretpostavljenom besklasnom društvu koja je živela dobro i trošila dobro; da su svim jugoslovenskim političarima, uključujući i potpredsednika, večere bile pripremane i slate iz neke vrste centralne kuhinje u vladi. To je bila Titova Jugoslavija, otkrivena na prijemima.
Odlomak iz knjige Džordža Seldesa "Svedok stoleća" cc. 405-410. Naslov originala: George Seldes – Witness to a Century, New York: Ballantine Books, 1987. Preveo: Ranko Orlić |
Drugarski pozdrav!
_________________
__________________________________
PROKLET BIO IZDAJICA
SVOJE DOMOVINE |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
|
|
Ne, ne moreš dodajati novih tem v tem forumu
Ne, ne moreš odgovarjati na teme v tem forumu
Ne, ne moreš urejati svojih prispevkov v tem forumu
Ne, ne moreš brisati svojih prispevkov v tem forumu
Ne ne moreš glasovati v anketi v tem forumu
|
|
Pogosta vprašanja
Išči
Seznam članov
Skupine uporabnikov
RSS Feed
Registriraj se
Tvoj profil
Zasebna sporočila
Prijava
